Град Вршац
Град Вршац | |
|---|---|
 Зграда скупштине општине Вршац | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Јужнобанатски округ |
| Седиште | Вршац |
| Становништво | |
| — 2022. |  45.462[1] |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 800 km2 |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Драгана Митровић (СНС) |
| Веб-сајт | www.vrsac.com |
Град Вршац је један од градова у Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 800 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 62.323 ha, а на шумску 6.434 ha). Седиште града је градско насеље Вршац. Град Вршац се састоји од 24 насеља: једног градског и 23 сеоска насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 45.462 становника[1] (према попису из 2011. било је 52.026 становника).[2] У општини Вршац се налази 27 основних и 4 средње школе.
Насељена места
[уреди | уреди извор]Етничка структура
[уреди | уреди извор]- Попис 2002.
- Срби — 39.418 (72,5%)
- Румуни — 5.913 (10,87%)
- Мађари — 2.619 (4,81%)
- Роми — 1.186 (2,18%)
- Југословени — 1.019 (1,87%)
- остали
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Паја Јовановић
- Јован Стерија Поповић
- Јаша Томић
- Драгиша Брашован
- Рада Ђуричин
- Зага Маливук
- Жарко Зрењанин
- Радован Бранков
- Јанош Тот
- Драган Мрђа
- Васко Попа
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459—1690). Загреб.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143.
- Крстић, Александар (2006). „Из историје средњовековних насеља југозападног Баната (15. век - прва половина 16. века)”. Зборник Матице српске за историју. 73: 27—55.
- Крстић, Александар (2010). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90.
- Крстић, Александар (2010). „Вршац у средњем веку. I део: Од раног средњег века до краја 14. столећа” (PDF). Историјски часопис. 59: 77—102.
- Крстић, Александар (2011). „Вршац у средњем веку. II део: Од почетка 15. до средине 16. столећа” (PDF). Историјски часопис. 60: 193—212.
- Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични сајт града Вршца (језик: српски)
